Ekološke zapovesti

Ekološke zapovesti kojih se treba pridržavati za što čistiju životnu sredinu

1. Ne očekuj od prirode više nego što si joj dao, (priroda);
2. Zaštiti planetu ovu,drugu nemamo niti ćemo dobiti novu, (planeta);
3. Brini o vazduhu pre nego što ga ugledaš, (vazduh);
4. Koristi izvor tako da možemo vodu piti i na rečnom ušću, (voda);
5. Znaj da zemlja caruje samo kada um caruje, (zemlja);
6. Seti se da je život drveta zalog za drvo života, (biljke);
7. Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu od povratka ka jugu, (životinje);
8. Uračunaj cenu očuvanja prirode u cenu svakog proizvoda, (tehnologija);
9. Ne traži rupu u zakonima prirode, (energija);
10. Misli više o otpadu da ne završimo na njemu, (otpad);
11. Gradeći ne otimaj,već deli sa prirodom, (razvoj);
12. Čuvaj životnu sredinu da bi smo izbegli kraj, (čovek);

dpz1

Izvor: https://suzanamiljkovic.wordpress.com/2016/03/04/12-ekoloskih-zapovesti-i-decje-ekoloske-zapovesti/

Advertisements

Kako izabrati sport za dete sa deformitetom?

Da bi se dete pravilno razvijalo pored zdrave ishrane neophodno je da bude fizički aktivno. Dok su deca mala, do 4-5 god fizička aktivnost treba da bude spontana, da je deca sprovode kroz igru. Deca predškolskog i školskog uzrasta pored igre treba da se bave i nekom sportom.

images (1)

U septembru kada počne školska godina obično se  kreće sa nekim organizovanim treninzima u okviru škole ili u nekom sportskom klubu. Za roditelje tada nastaje dilema gde upisati dete, koji sport je najbolji za njega. Postoji više kriterijuma za donošenje ove odluke, jedan od njih je i sa stanovišta fizioterapeuta kada dete ima neki od deformiteta stopala i kičme.

Danas veliki broj dece još u ranom detinjstvu ima problem sa ravnim stopalima a u predškolskom uzrastu loše držanje ili krivu kičmu. Uglavnom se deci sa deformitetima preporučuje bavljenje nekim sportom. Ukoliko je to slučaj i sa vašim detetom „pogrešan“ izbor sporta može da doprinese pogoršanju postojećeg stanja.

Plivanje je svakako sport koji se najčešće preporučuje, naročito ako pored ravnih stopala dete ima loše držanje ili kifozu, skoliozu, lordozu. Prednost  fizičke aktivnosti u vodi je što ravnomerno angažuje veliki broj mišića a istovremeno ne opterećuje zglobove. Zato je plivanje odličan sport i za decu sa ravnim tabanima, X i O nogama, deformitetima kukova, za razliku od svih ostalih sportova „na suvom“ gde imamo veliko opterećenje zglobova nogu težinom tela.

deca plivanje cas

Najbolje je da dete prvo prođe školu plivanja čak i kada već zna da pliva, kako bi pravilno naučilo tehnike plivanja jer nije dovoljno da samo zna da se održava na vodi. Kasnije kada želimo da dobijemo efekat korekcije deformiteta kičmenog stuba za to koristimo pre svega leđni stil koji angažuje mišiće koji će tome doprineti.

Pored plivanja i svi ostali sportovi u vodi su dobar izbor za decu sa ravnim tabanima i deformitetima kičme kao i za svu decu u fazi intezivnog rasta i razvoja. Ukoliko  detetu bazen nije dostupan ili iz nekog razloga ne može na plivanje a ima problem sa stopalima nikako ne treba birati sportove koji zahtevaju hodanje na prstima (gimnastika, ritmička gimnastika, balet), jer upravo ta aktivnost doprinosi spuštanju svodova. Za njih su previše teški sportovi gde  treba da se dugo ili brzo trči (atletika, fudbal) jer se brzo zamaraju i bole ih noge. Biće uspešniji na klizanju ili hokeju dok će mišići nogu biti bolje razvijeni. Ako dete već ima ravne tabane preveliko angažovanje i opterećenje mišića stopala samo će dovesti do pogoršanja i dete će izgubiti motivaciju da trenira jer ne može da bude uspešno u tom sportu.

Ukoliko dete ima neki od deformiteta kičmenog stuba treba voditi računa o položaju koji je dominantan u tom sportu. Za decu sa kifozom košarka ili rukomet nisu dobar izbor jer se puno vremena provodi u povijenom položaju što nije slučaj sa odbojkom, mačevanjem, borilačkim veštinama. Kada dete ima skoliozu (krivljenje kičme na jednu stranu) nije dobro da se bavi sportom koji forsira jednu stranu tela (rukomet, košarka, tenis) jer će se i dalje razvijati jedna strana na račun druge što može da dovede do pogoršanja deformiteta. Deca sa naglašenom lordozom ne bi trebalo da idu na sportove koji takav stav potenciraju (gimnastika, ritmička gimnastika). I u ovom slučaju najbolje da ide na plivanje ili sport koji ravnomerno angažuje sve mišiće što je slučaj sa većinom borilačkih veština.

Pored interesovanja deteta i deformiteta koje ima, pri izboru sporta treba uzeti u obzir detetov uzrast i njegove fizičke predispozicije. Pogrešan sport u pogrešno vreme može da ima negativan uticaj na pravilan rast i razvoj deteta.

Snežana Milanović, viši strukovni  terapeut

 Centar za korektivnu gimnastiku

Decu šaljite u vrtić, iako ste ceo dan kod kuće!

 

Neke osobine danskih roditelja koje mogu biti za uzor svima koji žele da unesu malo više sreće i zadovoljstva u svoje roditeljstvo.

Kristen Podulka je amerikanka koja je dve godine živela u Danskoj sa svojom porodicom. Za to vreme uočila je neke osobine danskih roditelja koje, kako veruje, mogu biti za uzor svima koji žele da unesu malo više sreće i zadovoljstva u svoje roditeljstvo, budući da Danci, po nekim istraživanjima, važe za najsrećniju naciju na svetu.

images

Ovo su njeni saveti:

1. Roditelji moraju da dišu da bi i deca disala

U Danskoj je pravilo da deca idu u kolektiv i država plaća vrtić svima. Tako da roditelji imaju, čak i ako rade od kuće, vreme i prostor za samoću i nesmetan rad.

2. Zaboravite na roditeljske strahove

U Danskoj ne postoji prezaštićivanje dece. U većini danskih škola postoji prostor za loženje vatre kako bi deca mogla da prepeku hleb, a u učionicama gore sveće i niko ne paniči zbog toga što bi neko mogao da se opeče. Danci su neustrašivi i redovno decu izlažu opasnostima, kaže ona.

3. Nema biranja

Danci ne veruje previše u mogućnost izbora, već je smatraju zbunjujućom i nepotrebnom. Ne samo da svaki dan deci pakuju isto jelo, već svi roditelji deci svaki dan pakuju potpuno istu užinu – paštetu od džigerice na raženom hlebu, šargarepe i jabuke.

4. Porodica je na prvom mestu

U Danskoj niko ne ostaje u kancelariji posle 16 sati. Svi istovremeno odlaze po decu, pa kući na zajedničko spremanje večere. Reč kojom Danci opisuju toplu atmosferu druženja sa dragim osobama uživajući u dobrim stvarima je “hygge”, a ništa nije više hygge nego sedenje za stolom i ćaskanje sa porodicom i prijateljima. Danske porodice promišljeno stvaraju takvu atmosferu skoro svake večeri.

(Izvor: Detinjarije.com)

Jahanje i rad sa konjima pomaže da deca izrastu u zdrave ljude!

Rekreativno jahanje pruža mogućnost odraslima ali i deci da izleče stres, nervozu i anksioznost. Tekst koji sledi govori o benefitima bavljenja jahanjem kod dece!

db1a44d494b7c126b6f24add0f5448e5

Jahanje je sport koji se sastoji od nekoliko disciplina. Galopske trke, preskakanje prepona, dresurna nadmetanja i ostale grane konjičkog sporta prva su asocijacija koja se javlja kod ljudi, ali one nisu jedini način da uživate u druženju sa konjima, piše portal Životinje.rs.

images

Jahanje je pre svega, aktivnost koja se praktikuje na otvorenom. Na taj način mališani i tinejdžeri mogu provesti kvalitetno vreme na otvorenom prostoru i u prirodi. Svež vazduh, dobra zabava i aktivnost odličan su način da najmlađi zavole zdrav život.

fun-confidence-building-tips-for-young-riders-5256cdc8d12d6

Prilikom bavljenja jahanjem troši se mnogo kalorija i  svi mišići na telu su aktivni. Na ovaj način deca koja žive u velikim gradovima dobijaju priliku da isprazne višak energije. Takođe, prilikom kretanja konja, mališani dobijaju jedinstvenu priliku da steknu osećaj za prostor, kretanje i pokret. Pravilan stav jahača na konju podrazumeva pravu kičmu i otvorena ramena, čime tinejdžeri ispravljaju držanje.

Osim fizičkih benefita, bavljenje konjičkim sportom dovodi do mnogih pozitivnih i korisnih navika koje deca stiču. Rad sa konjima povećava empatiju i stepen brižnosti kod mladih, čini ih odgovornijim i smirenijim.

Rekreativno jahanje podrazumeva i brigu o konjima koji se svakodnevno čiste, hrane i neguju čime se deca uče zdravim obrascima ponašanja.

Tinejdžeri uče da svoje burne emocije i frustracije kanališu kroz brigu o životinjama , što im daje odličnu priliku da pokažu zrelost na delu.

Konji, kao i sve životinje, uče nas neverbalni jezik i u radu sa njima učimo da posmatramo govor tela. Konji smiruju decu navodeći ih da poštuju određena pravila. U svakoj boljoj štali i konjičkom klubu, treneri imaju specijalan sistem rada za najmlađe i tinejdžere.

Druženje sa drugim jahačima, raspodela poslova i zaduženja razvijaju zdrav odnos prema obavezama i okolini. Na ovaj način može se izbeći pojava egocentričnosti i anksioznosti kod dece koja su navikla da budu u centru pažnje.

Rad sa konjima usmerava dečije misli na korisne radnje i navodi ih da se osećaju uspešno. Kroz sticanje veština jahanja, ali i kroz niz radnji poput čišćenja štale, timarenja konja, sređivanja opreme mladi učestvuju aktivno u dnevnim aktivnostima kluba.

Deca i tinejdžeri koji imaju problem sa komunikacijom i uklapanjem u grupu mogu mnogo naučiti kroz jahanje.

Prvo, u radu sa konjima oni uče da pokazuju emocije i da neverbalno komuniciraju.

Kao druga stavka može se navesti da su konji odlična tema za razgovor, u klubu gde dolazi još mladih zainteresovanih za konjički sport. Na ovaj način, deca i tinejdžeri dobijaju priliku da se povežu sa vršnjacima preko teme koja nije vezana za status u duštvu, spoljašnji izgled niti uspeh u školi: Konji spajaju ljude na mnogo načina!

U Srbiji postoji duga tradicija konjičkog sporta i mnogo je klubova koji nude usluge škole jahanja i rekretivnog jahanja za decu. Ovakve aktivnosti odlična su prilika da uživate sa svojim mališanima ali i da provedete kvalitetno vreme sa buntovnim tinejdžerima.

Rekreativno jahanje lek je za dušu i telo jer su konji poznati kao jedne od najboljih terapijskih životinja…

Izvor: http://www.srbijadanas.com/clanak/jahanje-i-rad-sa-konjima-pomaze-da-deca-izrastu-u-zdrave-ljude-21-08-2014

KAKO PRINCEZA DANSKE VODI SVOJU DECU U VRTIĆ: BICIKLISTKINJA O KOJOJ SVI BRUJE

Elegantna žena koja sopstvenim biciklom po ledenom vremenu vozi svoje dvoje male dece u posebnoj prikolici na biciklu je prizor koji je zaludeo internet. 

Foto: Radio Sarajevo
Foto: Radio Sarajevo

Radi se o danskoj prestolonaslednici Princezi Meri koja je, poput mnogih svojih sunarodnika, veliki ljubitelj prevoza biciklom.

Za ovu zemlju to je sasvim normalno, mada mnogi koji „sa strane“ vide kako se neka pripadnica kraljevske porodice vozi među običnim svetom, to mogu smatrati pomalo neuobičajenim.

Evo lekcije koji bi političari, političarke i članovi njihovih porodica mogli da nauče od ove žene:

Ovakav prevoz u privatne svrhe ne ide na trošak poreskih obveznika, njime se ne zagađuje okolina, ne stvara se vidljiva socijalna razlika između klasa, i, na kraju krajeva, sve je mnogo zdravije.

Svaka čast!

Izvor: http://www.family.rs/index.php/tabloid/svet/kako-princeza-danske-vodi-svoju-decu-u-vrtic-biciklistkinja-o-kojoj-svi-bruje#

Snowboard

Snowboard je rekreativna aktivnost i olimpijski zimski sport u kojem se snowboarderi spuštaju niz padinu na dasci.

fd3705e9a4c92e049ccce7345e827ffc

U ovom sportu postoje tri glavna stila: Freeride, Freestyle i Freecarve, dok u svakom od njih postoje određene varijacije u zavisnosti od opreme koja se koristi i terena na kojima se vozi.

STILOVI VOŽNJE
Za par decenija postojanja ovog sporta razvilo se nekoliko stilova vožnje boarda. Stilovi imaju svoju opremu, terene, pa i svoje discipline.

Freestyle
Freestyle se fokusira na skokove, trikove i ostale akrobacije koje se uglavnom izvode u popularnom polucilindru (halfpipe). Ovaj stil je veoma sličan skateboardingu, s tom razlikom što se izvodi na snegu. Freestyle je trenutno najpopularniji stil kod snowboard-era.

Freeride

Freerideing najslobodniji stil vožnje i najčešće korišćeni stil, se koristi na većini planina. Freeride-eri koriste meke čizme a sama daska je malo duža i usmerenija u odnosu na one koje se koriste u freestyle-u.

Freecarve / Race
Ovaj često zapostavljeni stil se fokusira na trku i vožnju bez otklizavanja (carve). Ovaj stil vožnje, koji se ponekad naziva i alpski snowboarding, izvodi se na sređenim stazama sa preprekama i ističe tehničke sposobnosti bordera. U ovom stilu skoro da nema ili nema uopšte skokova. Oprema je sačinjena od tvrdih čizama i vezovima sa podloškama/pločama, daske su grublje, uže i dugačke.

o-SNOWBOARDER-570

Istorija snowboard

Poreklo snowboarda može se vezati čak za rane 1920-te. Deca su od raznolikih đakonija pravila snowboardove i spustali se niz padine. U kasnim 50-im, razni profili ljudi, surferi, skateborderi su počeli da svoje znanje i sposobnosti prenose i koriste na planinama. U tom periodu koristili su ručno pravljene daske koje su bile od drvenih materijala. Bilo je velikih pokušaja razvoja savremeno snowboarda. Godine 1965-e, kao dečja igračka pojavio se Snurfer (nastalo od reči „snow“ i „surfer“).

Za snowboard se kombinezoni uopšte ne koriste, a jakna i pantalone su široki. Jakna ima duži zadnji deo zbog čestog sedanja, sa ojačanjima na laktovima. Postoje i rukavice, kape, naočare i još mnogo stvari posebno namenjenih isključivo snouborderima.

Kaciga  

Pre nego što izađete na pistu postavite pravilo “obavezna kaciga”. Naravno, i kaciga mora da bude prave veličine. U zavisnosti od modela možda će biti potrebna i tanka termo kapa ispod. Objasnite detetu kako prednosti tako i ograničenja nošenja kacige. Činjenica da ima kacigu ne daje detetu pravo da brže skija. Važno je da, kao roditelj, date dobar primer i nosite je i vi. Teže je da naterate dete da stavi kacigu na glavu ako je vi prvi nemate.

Skijaške naočare će dete zaštititi od vetra, mehaničkih povreda, zaslepljujućeg jakog    sunca na velikim visinama, blještavog snega, ultraljubičastog zračenja. Važno je da ne sužavaju vidno polje, da imaju ventilaciju kako se staklo ne bi zamagljivalo i da pokrivaju deo lica oko očiju. Obične nočare za sunce treba da se koriste samo za sunčanje jer njihov čvrst okvir može izazvati povredu pri padu.

 

Rolanje

Do nedavno, vožnja rolera kod nas je bila samo vrsta rekreacije. Uskoro, i zvanično postaje sport.

PHOT0009.JPG

PHOT0009.JPG

Postoje razne discipline u sportskom rolanju ali mi ćemo se baviti rolerima kao sportom i rekreacijom za decu. Miodrag Popović, srpski brzoklizač i inline trkač u rolerima, učesnik Univerzijade i trener, pomogao nam je da naučimo kakav je to sport.

Takmičenja u Srbiji
Do pre dve godine, u Srbiji je postojala samo jedna, Beogradska rolerijada. Ove godine, pored nje biće dvadesetak takmičenja: roler kupova (na pravim ili kružnim stazama), Palilulaška i Niška rolerijada, možda u Subotici i Bačkoj Topoli.
– Za sve podvrste rolanja postoje određena pravila, kao i posebne vrste rolera, potom poze i tehnike koje treba naučiti. Osnova je ista – dobro savladana tehnika rekreativnog rolanja.

PHOT0010.JPG

PHOT0010.JPG

Klubovi i škole

Roler klubovi za učenje osnova i brzo rolanje kod nas su: u Beogradu – Introline i multisport klub Olimpik, Nišu – Oxigen, Subotici – Spartak, plus klubovi agresivne i ulične vožnje, hokejaški klubovi – u Treneri uče decu da koče kočnicom kao najboljim načinom, jer se tako čuvaju točkovikojima se, takođe, rola, i tri, za sada poznate, škole rolanja na Adi Ciganliji.

Grupe u ovim školama su obično male a obuka je različita za dete od dve i dvanest godina. Najmlađi obično imaju četiri-pet godina. Brzina učenja zavisi od sposobnosti, redovnosti treniranja i predanosti. Ali, jedna sezona, jedno leto je dovoljno za sticanje osnovnih znanja. Za učenje osnova je potrebno najmanje desetak časova obuke, zbog Vrste vožnje
Vožnja rolera, koja je proistekla iz vožnje rolšua, ali je ipak više nalik klizanju, u svetu se razvila krajem osamdesetih godina prošlog veka. Kod nas se pojavila sredinom devedesetih godina, kao «ulična» vožnja, u kojoj su kao prepreke korišćene stepenice, gelenderi, betonski elementi. Iz ulične, razvila se «agresivna» vožnja, na prostorima sa tipskim preprekama (kao u jedinom skejt parku kod nas, na novobeogradskom Ušću), zatim inline (inlajn) trke na rolerima (mahom ih voze u svetu i kod nas brzoklizači), ali i umetničko rolanje (pomalo u klubovima za umetničko klizanje, posebno u klubu Olimpik).
navikavanja na rolere. Nakon toga, deca mogu samostalno da nastave sa učenjem. Roditelji su dobrodošli da pomognu ako treba, na primer – držanjem plašljivog deteta za ruke.

Prvi časovi

Prvo se uči stajanje u rolerima. Pošto se svima, po inerciji, zglobovi okreću ka unutra, od prvog časa se radi na ravnom stajanju ili okretanju zglobova prema spolja. Zatim se uči osnovni položaj u vožnji – tako da je rame uvek u liniji sa kolenom, a deca do pet godina uče da koračaju u rolerima. Sledeće je odgurivanje. Mnogi greše i odguruju se nogom pravo unazad, ili skroz bočno, a pravilno je pod uglom od 45 stepeni. Kada se noga odgurne nazad, ona je u fazi zadnjeg zamaha, i vraća se ispod tela, kao da ispisuje broj osam. Zamahivanje i odgurivanje se uče pojedinačno, pa se spajaju u jedan pokret.
Ako je gužva, iskusan roditelj drži dete za ruku, ali dalje od sebe, da se ne bi sudarili nogama u rolerima

Tokom obuke, deca se animiraju igricama, čučnjevima, preprekama, vežbama eksplozivnosti – u kojima moraju da startuju iz određenog položaja… Druga faza je učenje tehnika vožnje. Deca voze po čistim i ravnim površinama. Samo starija uče da voze po različitim stazama – tako se spremaju za takmičenja (na primer, kako da se zaustave na travnatim površinama). Na vožnju se ide kada se svi segmenti povežu, a to je bar posle petog časa.
Od sedmog časa se koriguju greške, a oko desetog uči start i kočenje, što nije toliko važno za rekreativnu vožnju. Deca, takođe, uče kretanje iz mesta i u mestu. Padova ima, ali manje nego na klizanju ili skijanju. Prilikom pada, beton je nemilosrdan, a ogrebotine su najčešće povrede.

Važno je kočenje

Na rolerima se koči kočnicom (ako postoji), koja se obično nalazi na desnom roleru, a može da se pomeri i na levi. Uglavnom, koči se stranom na kojoj je i ruka kojom pišemo, ali mnogi levoruki nauče daTakmičenja u inostranstvu
Vožnja rolera je zvaničan sport na Mediteranskim igrama, pa tako naši takmičari očekuju učestvovanje 2013. godine. U Evropi postoji čitav niz takmičenja skoro svakog vikenda, na otvorenom i u zatvorenim halama, od februara do novembra. U «blizini» ih ima najviše u Italiji, a u Hrvatskoj takođe ima dosta takmičenja – naši odlaze na njih, recimo na Alpe Adria kup na kružnim stazama i hrvatski Inline kup u polumaratonu i maratonu.
koče desnom nogom bez problema. Jeftinije kočnice su delom plastične i više se troše. Lako se menjaju kada se izgule. Roleraši takmičari ih retko koriste.

Treneri uče decu da koče kočnicom kao najboljim načinom, jer se tako čuvaju točkovi. Ali, moraju da nauče bar još jedan način kočenja i to, pre svega, tako što prave slovo T naopačke (postavljajući nogu nazad bočno, da sa drugom bude pod uglom od 90 stepeni – jedna noga se praktično vuče za sobom). Plug kočenje, košenjem nogu unapred, i to sa jedne na drugu nogu je teško, jer točkovi ne proklizavaju (najmanje se troše točkovi, ali ne može tako brzo da se ukoči). Uglavnom se koči T sistemom, jer – iako troši točkove, najbrže zaustavlja vozača rolera. Naglo skretanje nije dobar način na rekreativnim rolerima, osim kod neočekivanih prepreka, a inače je predviđeno za vrlo spretne.

Rekreativna vožnja

Za rekreativnu vožnju je poželjno da se ponese neka tečnost, najbolje voda. Jelo i žvakanje (osim ako dete ne sedi) ne dolazi u obzir. Roleri se voze tokom cele godine ukoliko nema padavina ili njihovih «ostataka» (bare, gomile snega, blato). Deca nikako ne treba da voze po temperaturama ispod nule, velikim vrućinama – u periodu od 12 do 16 časova (ili 11 do 17 časova), ako duva vetar.
Po barama, pesku i travi se ne vozi, već polako prelazi – laganim koračanjem, a tako i preko svih drugih površina koje mogu da oštete rolere.

Sport u prirodi

Vožnjom rolera se ravnomerno razvija celo telo, najviše gluteus (mišići stražnjice) i noge, a zatim mišići ruku, stomačni, ali i leđni. Rolanje je jedan od najboljih fitnes sportova za trošenje kalorija i topljenje masnih naslaga. Najveća prednost je što se praktikuje u prirodi, na čistom vazduhu.

Staze i pravila

U svetu postoje posebne roler staze, ali i mnogo više biciklističkih, koje su namenjene i rolerima. Kod nas, roleri se voze po parkovima i na retkim biciklističkim stazama, posebno na Adi Ciganliji i na obalama reka. Postoje određena pravila, pa tako ne možete da vozite rolere na pešačkim stazama, osim ako nemate manje od pet godina i neophodna vam je pomoć starijih, a na biciklističkim stazama uvek i samo desnom stranom, bez naglih kočenja. Za podešavanje rolera ili pauzu, pređite na travnati deo pored staze. Bolje je da roditelji voze iza deteta, ili da starije dete vozi prvo, roditelj poslednji, a mlađe dete između. Ako je gužva, iskusan roditelj drži dete za ruku, ali dalje od sebe, da se ne bi sudarili nogama u rolerima.

Rekreacija za celu porodicu

Deca mogu da se takmiče i sa pet godina, postoje kategorije «deset godina i mlađi», i to posebno dečaci a posebno devojčice. Beogradska rolerijada ima kategoriju mlađih od sedam godina, a na porodičnim trkama učestvuju i bebe u kolicima. Roleri su za decu igra, uživanje i radost. Tako treba da ih doživi cela porodica.

Potrebna oprema

Zaštitna oprema je obavezna i čine je, po važnosti: kaciga (dečje su oko hiljadu dinara, mogu da se koriste i za bicikl, za starije su skuplje), zatim slemeri ili slejmeri (polurukavice bez prstiju, sa plastikom u delu šake), štitnici za kolena i za laktove. Oprema se proizvodi u raznim veličinama, pa je neophodno da je dete proba.
Čarape, i to duboke, koje prelaze ivicu rolera, obavezne su i leti – zbog znoja i trenja, jer stopalo uvek malo šeta. Inače, roleri se obuvaju na mestu gde se voze, u njima se ne ide stepenicama.

PHOT0011.JPG

PHOT0011.JPG

Izbor rolera

Rolere možete da pozajmite ili iznajmite, ali je najbolje da ih kupite, i to u specijalizovanoj prodavnici (prošlogodišnji modeli su obično znatno jeftiniji). Kod rolera za rekreativnu vožnju, najvažnija je udobnost. Cipela ne sme da žulja i bude previše mekana ili tvrda. Može da bude najviše za broj veća, a mora da ima čvrsto zglobno mesto za skočni zglob. Roler ne bi trebalo da bude sav od plastike.

-Zatvaranje
Postoje tri vrste zatvaranja rolera: čičak traka, kopče i pertle. Najbolji su roleri koji imaju sva tri, ili bar dva načina koji se dopunjuju, posebno ako cipela ima u donjem delu jedno, a u gornjem drugo kopčanje. Jer, ako jedan sistem vezivanja ne radi, imate drugi, a možete i namerno da kopčate cipelu samo na jedan način.

-Cipele na razvlačenje

Za decu preporučujemo modele sa cipelom koja se razvlači, a obično obuhvataju četiri veličine: recimo, od 31 do 34 – što znači da mogu da budu korišćeni tri sezone, što zavisi od brzine rasta deteta. Samo su za decu, zato što je sistem izvlačenja podložan pritisku i brzo puca ako je pritisak veći. Pošto su deca mala i lagana, ne mogu da naprave takav pritisak da bi zglob rolera pukao.

-Šine
Muški i ženski roleri se razlikuju po dizajnu i materijalu cipele, ali ne i po mehanizmu. Šina je deo prikačen za cipelu rolera, na kojem su u nizu pričvršćeni točkovi (otud naziv vožnja in line – u liniji). Može da bude plastična – dobra je za rekreativnu vožnju, ali je metalna bolja. Na starijim modelima, metalne šine su izlivene uz cipelu, a na novim modelima su pričvršćene i mogu da se menjaju. Takvi roleri su bolji, jer ne morate zbog pucanja šine da kupujete nove rolere.

-Točkovi
Od vrste točkova i lagera zavisi brzina kretanja. Točkovi za rekreaciju imaju oznake tvrdoće od 76A do 85A. Što je broj veći, to je točak tvrđi i manje se troši, vožnja je neudobnija ali brža. Idealni su sa oznakom 82A. Zbog načina na koji se koriste, dobro je menjati im mesta (obično sa prve na treću i sa druge na četvrtu poziciju u nizu, i obrnuto – oko svoje ose i sa levog na desni roler), jer se jedna noga kao jača uvek više koristi i pravi veći pritisak. Točkovi imaju i oznake veličine. Najveći se koriste za profesionalnu vožnju, a za rekreativnu su veličine od 72 do 84 milimetra, mada je standard i 90 milimetara. Početnicima preporučujemo 80 milimetara. Danas je prednost što skoro svi modeli rekreativnih rolera imaju standardizovane silikonske točkove – i to dečji po tri, a za odrasle su četiri-pet točkova u nizu.

-Lageri

Lageri su važni za brzinu i lakoću odgurivanja. Možete da ih čistite i podmazujete sami, ali ih obično menja serviser. Oni sa keramičkim kuglicama su najskuplji, ali najbolji i najbrži, namenjeni prvenstveno za trke (kod nas ih nema). Plastični su skloni topljenju tokom vožnje, a time i najlošiji. Metalni su najčešće u prodaji i upotrebi, čak i za takmičare. U Srbiji, kod rekreativnih rolera, lageri su standardizovani. Imaju oznake ABEC od broja jedan do devet na novim modelima, koji su i nabrži. Danas je kod nas najčešća oznaka na lagerima – sedam.

Željka Zebić