Спортови који су популарни у нашем региону

Приближно 68 % српске популације живи потпуно седентарним животом, не упражњавајући никакав вид физичке активности, 18 % се бави лакшим физичким активностима, упражњава мање физичке активности (30 минута активности скоро сваки дан). Преосталих 14 % популације остварује оптималан ниво физичке активности (сат физичке активности скоро сваки дан).

Редовна физичка активност одговарајуће врсте, интензитета, трајања и учесталости важан је фактор у превенцији гојазности, коронарне срчане болести и у одгађању и успоравању смањења радне способности до којег долази са старењем. Физичка активност и свестране и редовне вежбе неспецифично потстичу адаптацију организма на спољне и унутрашње стресове, на развој функције локомоторног система, на пораст капацитета кардиопулмоналног система, на развој капацитета срчаног мишића и коронарних артерија. Редовна физичка и спортска активност врло повољно утиче и на општи метаболизам, нарочито масти и угљених хидрата, при чему се спречава артериосклероза, чува респираторна способност и јача неуровегетативни систем.

Резултат свега је хармоничан, функционалан и естетски развој, већа снага, економично деловање мускулатуре и целог организма, боља координација у деловању мишића, подизање виталног капацитета, спорији ритам дисања, нижи крвни притисак, брза реституција након великих физичких напора и стресова.

Свему овоме треба додати и значајне менталне добити, као што су чврста воља, устрајност, хармоничност у односима, племенитост и друго. У савременим условима аутоматизације и свакодневног начина живота, физичка активност је све мања код већине становништва. То налаже потребу правилног васпитања у физичкој култури и стварања навика за системску активност током читавог живота.

Према подацима Спортског савеза Србије, професионални спортом се бави око 600 000 регистрованих спортиста. Најпопуларнији спорт је фудбал, који тренира око 452 608 људи. Међу спортовима који заузимају високу лествицу су борилачки спортови, за велико изненађење, ту су и колективни спортови (рукомет, кошарка и ватерлопо) у којима постижемо врхунске резултате .

Фудбал у Србији има најразвијенију грану бизниса, укључујући и велику медијску пажњу. У фудбалску индустрију су укључени и велике компаније произвођачи спортске опреме (Нике, Адидас..)  и друге мултинационалне компаније (Coca Cola, Теленор…).

Спортови који су мање привлачни или је у питању неки други разлог, најмање људи се бави скоковима у воду, карлинг, хокејом на трави и један веома важан спорт гимнастика.

У данашње време спорт је постао комерцијализована и никад у историји није забележен овакав раст комерцијализације спорта као у последњих неколико деценија. У великом броју земаља у свету, па тако и код нас, дошло је до укидања буџетских средстава и фондова за финансирање спорта. Многи клубови су принуђени да пронађу другачије видове финансирања (спонзорство, маркетинг).

Медији масовне комуникације представљају изузетно моћно средство којим се може утицати на формирање ставова и мишљења публике као и обликовање јавног мњења. У школи, ближој околини, преко штампе и телевизије људи свакодневно уочавају и реагују на спортске догађаје. Разне оцене и реакције на спортске догађаје су део свакодневне атмосфере. Све то доприноси да се код појединца временом изгради релативно стабилан лични однос према спорту као друштвеној појави. Спортска публика исказује потребу да у великој количини прима све врсте информација о њиховим клубовима и омиљеним спортистима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s